Imali smo čast da ugostimo evropskog, svetskog i olimpijskog šampiona u vaterpolu, koji je održao predavanje na temu Motivacija i organizacija rada u timu. Kao igrač je odigrao čak 444 utakmica u državnom timu, postigao 405 golova. I kao igrač osvojio je sve, samo mu je nedostajala ta zlatna olimpijska medalja (jedno srebro – Atina 2004. godine i dve bronze – Sidnej, 2000. i Peking 2008.).

Bio je i ostao veliki čovek. Znao je, svojevremeno, da izdrži „sumanute“ treninge Nikole Stamenića od pet sati (!?), ali i da pred kraj tih vojničkih „drilova“, pokaže zube i našali se, jer, kako kaže, nikad nije trpeo autoritete. Bez obzira na sve osvojene medalje i dalje pronalazi motiv za nove:

– Da bi radio bilo šta u životu, moraš da utvrdiš cilj. A motiv… To je stvar koja se uči ili se godinama stvara. Večito sam imao motivaciju kao igrač, a to sam preneo i na trenerski posao. Ako ne možeš da je pronađeš, nemoj ničim da se baviš. Lezi u krevet i ćuti. Priznajem da najviše učim od mojih igrača!

Kao pravi gost, studentkinji koja je postavila najkreativnije pitanje izdavačka kuća Laguna i on poklonili su knjigu Bez granica, Džima Kvika.

Trenerskih uzora ima više:
– Nije me sramota da priznam da umem da „ukradem“ od nekog. Sigurno da su svi stručnjaci, srpski, italijanski i španski, koji su radili sa mnom kao igračem dali doprinos. Ima i dosta mog ličnog pečata.

A onda slede veštine rešavanja problema i donošenja odluka u timu, što je možda i najteži deo posla:
– Jedna od najvažnijih osobina koje trener mora posedovati jeste sposobnost organizovanja i upravljanja timom. To nije lako. Postoji veliki broj različitosti među članovima tima. One se pre svega odnose na različito ponašanje, razlike u shvatanjima… Sve te razlike treba smanjiti, približiti ih jedne drugima, svesti na zajednički imenitelj kako bi se ispunili ciljevi i stigli do pobede. Treneri prilikom formiranja timova trebaju biti veoma oprezni. Često se dešava da imaju sjajne igrače za tim, ali se oni međusobno ne razumeju.

Selektor i za to ima rešenje:
– Da bi se oformio uspešan tim treba poći od profila ličnosti učesnika u timu, traženih sposobnosti, odgovarajuće uloge u timu… Veština formiranja članova tima jeste u pronalaženju osoba čije ce se osobine poklapati sa pozicijom u timu. Treba izgraditi tim koji će  pokrivati ceo posao i omogućiti uspeh u realizaciji. Zato uvek u timu imam borca i klovna –kroz prepoznatljivi osmah dodao je Savić.

Objasnio je i zasto vlada mišljenje da su vatrepolisti najobrazovaniji sportisti:
– Jasno je da svi igrači ne mogu biti vrunski i da od nečega moraju živeti kada završe karijeru. Iz generacije koja se stvara deset godina, izađe tri do četiri vrhunska igrača. Kada sam bio član juniorske reprezentacije terao sam ih da čitaju lektire na pripremama. Sećam se kada sam tek došao u Partizan, imao sam jedinicu iz matematike i trener mi nije dopustio da idem na iste. Mi smo kao i vi, prosvetni radnici na prvom mestu pedagozi i psiholozi pa onda treneri – zaključio je Savić.