Rastući interes za menadžment i menadžersku profesiju dovodi do toga da je, sve veći broj, naročito mladih ljudi, danas zainteresovan da postane nosilac poslova koje obuhvata menadžment, odnosno da postane menadžer. Iako se o ovoj profesiji nedovoljno šire zna, čak su i putevi da se stigne do menadžerskog poziva nejasni i nedovoljno poznati, ipak ovaj poziv magično privlači sve veći broj ljudi.
Menadžerska profesija je danas veoma aktuelna i tražena, tako da postoji velika potreba da se o menadžeru, kao nosiocu procesa upravljanja u preduzeću, govori malo detaljnije. Veoma je zanimljivo razmotriti ulogu i zadatke menadžera, potrebne osobine, znanja i sposobnosti, selekciju i izbor menadžera i dr. Posebno treba analizirati kako se vrši obrazovanje i obuka za menadžere i kako se postaje menadžer. Osnovno pitanje od koga treba krenuti je, ko je menadžer i koji su njegovi osnovni poslovi, uloge i zadaci.
Menadžer je čovek koji se bavi menadžerskim, odnosno upravljačkim poslovima u nekoj kompaniji, administraciji, obrazovnoj, zdravstvenoj ili drugoj instituciji. To je čovek koji upravlja poslovima preko drugih ljudi. To znači da je osnovni posao svakog menadžera rad sa ljudima. Ovaj rad obuhvata usmeravanje ljudi da obave svoj posao, organizovanje i povezivanje pojedinačnih poslova u efikasan ukupan zadatak. Ovo globalno definisanje poslova i zadataka koje obavlja svaki menadžer može se precizirati i raščlaniti na niz pojedinačnih poslova koje svakodnevno obavlja svaki menadžer.
To su sledeći poslovi: planiranje, organizovanje, odlučivanje, rukovođenje, koordinacija, motivacija Ijudi, raspoređivanje i ocenjivanje ljudi i poslova, rešavanje konflikata, itd.
Menadžer upravlja izvršavanjem pojedinačnih poslova zadataka, poslovanjem i razvojem neke organizacione celine ili cele firme. On rukovodi određenom grupom Ijudi koji izvršavaju poslove i zadatke koji su im dodeljeni na osnovu mesta koje zauzimaju u organizacionoj strukturi preduzeća. Menadžer je osoba koja je zadužena i odgovorna za postizanje planiranih ciljeva organizacije ili nekog njenog dela. On je zadužen da određene poslove i zadatke dovede do efikasnog završetka, odnosno da koordinacijom kadrova i vođenjem poslova utiče da se određeni zadaci i poslovi efikasno završe.
Uopšte uzevši, osnovni zadatak menadžera je da obezbedi opstanak i razvoj preduzeća, odnosno da obezbedi realizaciju osnovnih i strateskih ciljeva preduzeća. Ovo se, u najvećoj meri, odnosi na generalnog ili glavnog menadžera u preduzeću. Osnovni zadatak svakog menadžera je da upravlja određenom organizacijom, ili delom organizacije, odnosno da upravlja određenom funkcijom, procesom ili poduhvatom.
Generalno gledano, poslovi i zadaci koje menadžeri obavljaju svode se na pet osnovnih menadžment procesa – planiranje, organizovanje, kadrovanje, vođenje i kontrolu.
Znači, menadžeri planiraju ciljeve i zadatke koje treba dostići i izvršiti, zatim definišu organizacionu strukturu koja može da obezbedi realizaciju planiranih ciljeva i zadataka, biraju kadrove s kojima ce raditi na izvršavanju planiranih zadataka, rukovode izvršavanjem planiranih zadataka i kontrolišu izvršavanje zadataka i poslovanje cele firme, kako bi je na taj način usmerili ka efikasnijim putevima.
Zavisno od vrste menadžera, odnosno od nivoa i mesta na kome se menadžer nalazi, mogu se definisati veoma različiti poslovi i zadaci koje obavljaju menadžeri. Uobičajena podela u literaturi je da postoje tri osnovna nivoa menadžera:
• vrhovni nivo menadžera (top menadžment),
• srednji nivo menadžera (funkcionalni menadžeri),
• niži (operativni) nivo menadžera.
U vrhovni nivo menadžera spadaju glavni i generalni direktori i njihovi zamenici i pomoćnici, u srednji nivo menadžeri funkcija i profitnih centara, a u operativni nivo, menadžeri službi, odeljenja i pogona.
Vrhovni menadžeri se bave, pre svega, planiranjem i kontrolom poslovanja celokupne organizacije. Srednji nivo menadžera bavi se, manje ili više, sa svih pet menadžment procesa, ali najviše organizovanjem, kadrovanjem i vođenjem, dok se operativni nivo menadžera bavi, pre svega, vođenjem, ali, u određenim slučajevima, i organizovanjem i kadrovanjem.
Pored klasičnih menadžera koji upravljaju jednom organizacijom ili delom organizacije, razvoj menadžmenta i specijalizovanih menadžment disciplina, doveo je do stvaranja novih menadžerskih pozicija i menadžera koji se bave specijalizovanim upravljačkim problemima. Tu se, pre svega, misli na projektnog menadžera koji se bavi upravljanjem raznovrsnih projektima, zatim na menadžera programa, koji se bavi upravljanjem programima i na projektnog portfolio menadžera koji se bavi upravljanjem portfoliom projekata. U ovu grupu menadžera treba ubrojati i kriznog menadžera koji se bavi upravljanjem kriznim situacijama i menadžer za promene koji se bavi planiranjem uvođenja promena u određenu organizaciju.
Profesor dr Petar Jovanović
(Tekst je preuzet iz knjige prof. dr Petra Jovanovića “Kako postati dobar projektni menadžer”)
