Kako postati menadžer?

Sa praktičnog stanovišta veoma je bitno objasniti moguće puteve i načini kako da se stigne do menadžerske profesije, odnosno kako osoba, koja to želi i ima određene potencijale, može da postane menadžer. Sasvim uopšteno gledano, moguće je definisati tri osnovne faze, koje konstituišu postupak stizanja do menadžerskog mesta. To su:

1. Faza obrazovanja
2. Faza praktičnog rada
3. Faza konkurisanja za menadžera

Faza obrazovanja predstavlja početnu fazu u kojoj se stiču osnovna znanja koja su neophodna budućem menadžeru. To je faza “punjenja baterija” i ona najčešće ima dalekosežne posledice na buduću karijeru današnjih menadžera.

Praktično posmatrano, u našim uslovima su moguća tri načina realizacije faze obrazovanja. Prvo, moguće je završiti neki fakultet, bez pretenzija za menadžerskom profesijom, zaposliti se i raditi jedno vreme u struci, napredovati polako u struci, i to napredovanje može da dovede do menadžerskog mesta. Najčešće je to specijalizovano menadžersko mesto i tada je potrebno da se realizuje dopunska obuka i trening iz menadžerskih disciplina, kako bi se uspešno mogli obavljati raznovrsni menadžerski poslovi i zadaci.

Drugo, moguće je da čovek završi neki fakultet, zatim da se zaposli i uz rad da završi poslediplomsko obrazovanje iz menadžmenta i biznisa, čime ostvaruje velike predispozicije za zauzimanje menadžerske pozicije. Tu je spojeno sticanje praktičnog iskustva i dopunsko obrazovanje iz menadžmenta, čime su stvoreni dobri uslovi da čovek brzo postane menadžer.

Treće, moguće je da čovek završi neki specijalizovan menadžment ili biznis fakultet, da počne da radi kao saradnik i da se odmah usmerava ka određenom menadžerskom mestu. Čovek je tada već u menadžerskoj profesiji i samo je pitanje vremena i njegovih sposobnosti, kada će da dođe na odgovarajuće menadžersko mesto.

Bez obzira koji od navedenih puteva ili međuvarijanti izabrali u sticanju potrebnih znanja za menadžere, neophodno je najpre govoriti o obrazovanju iz menadžmenta, odnosno o obrazovanju za menadžera, a kasnije i o dopunskoj obuci za menadžere, koja nije samo vezana za prvu fazu, i koja se izvodi kroz različite oblike kurseva, seminara, inovacija znanja i treninge.

Na Zapadu gde je menadžment i obrazovanje za menadžere daleko razvijenije, moguće je kroz različite kurseve steći određenu diplomu iz biznisa i menadžmenta koja će biti priznata i dovoljna u praksi za napredovanje ka menadžerskoj poziciji. Ali to su neki drugi uslovi i situacije koje se još uvek kod nas ne mogu ostvariti.

Da bi jedan mladi čovek, u našim uslovima, postao marketing menadžer, proizvodni menadžer ili kadrovski menadžer, on, pre svega mora da stekne određena znanja iz ovih oblasti. Ta znanja će steći na osnovnim studijama iz menadžmenta i biznisa ili kroz dopunsku specijalizaciju na poslediplomskim studijama i seminarima. Naravno pretpostavlja se da će on, pre nego što stigne do menadžerskog mesta steći i određena praktična iskustva u odgovarajućim oblastima, radeći kao saradnik na specijalizovanim poslovima.

Da bi čovek postao proizvodni menadžer, može da završi osnovne studije iz proizvodnog menadžmenta ili industrijskog inženjerstva i da nakon toga krene u sticanje praktičnih iskustava i karijeru proizvodnog menadžera. Ako čovek želi da postane marketing menadžer, on može da završi i odgovarajući smer na nekom od ekonomskih fakulteta i da kroz rad i sticanje praktičnih iskustava stigne do mesta marketing menadžera.

Druga faza u napredovanju do menadžerske pozicije je faza praktičnog rada. U ovoj fazi se čovek, bez obzira šta je i kako kroz fazu obrazovanja završio, usmerava na sticanje neophodnih praktičnih znanja i iskustava, kroz rad na različitim poslovima i sa različitim ljudima. Prvenstveno se usmerava da radi u onoj oblasti u kojoj želi i može da postane menadžer. Znači budući marketing menadžer nastoji da radi u marketingu, a budući proizvodni menadžer u proizvodnji, kako bi stekli neophodna praktična znanja i iskustva iz odnosnih područja poslovanja.

Čovek mora da prođe kroz sve poslove i faze rada i da upozna celinu posla u odnosnom području. Da bi postao dobar proizvodni menadžer on treba da prođe raznovrsne poslove u proizvodnji i da upozna proizvodni proces u celini. Da bi postao dobar marketing menadžer treba da prođe i upozna sve osnovne poslove i faze procesa marketinga u jednoj firmi.

Pored sticanja praktičnog znanja i iskustva u radu na različitim poslovima, budući menadžer, u ovoj fazi stiče i značajna iskustva u radu i komuniciranju sa ljudima, koja su neophodna za dobro obavljanje menadžerskog posla. U praktičnom radu na raznovrsnim poslovima, čovek sarađuje i komunicira sa velikim brojem ljudi, stupa u različite odnose sa ljudima i dolazi u različite povoljne i nepovoljne situacije koje mora na adekvatan način da rešava. To mu pomaže da shvati i nauči kako treba raditi sa ljudima, kako se sarađuje i zajednički radi, kako se primaju i izdaju nalozi i naredbe, kako funkcionišu odnosi među ljudima i kako se rešavaju neizbežni konflikti. Bez praktičnog iskustva koje se stiče u radu sa ljudima, nije moguće biti dobar menadžer i rešavati različite probleme i upravljati poslovima preko drugih ljudi.

U toku ove faze ili pri kraju, očekuje se da kandidat za budućeg menadžera počne da se ističe u praktičnom radu i da na taj način pokaže svoje mogućnosti i sposobnosti da obavlja menadžersku poziciju. Ujedno ovo pokazivanje i dokazivanje u praktičnom radu i isticanje svojih sposobnosti predstavlja ulaz u treću fazu.

U ovoj fazi, zavisno od poslova na kojima se nalazi, i od pozicije koju zauzima, bilo bi dobro da budući menadžer prođe kraću obuku kroz neki kurs ili trening iz specijalizovanih menadžerskih disciplina kao što su upravljanje marketingom, upravljanje finansijama, upravljanje projektima, i sl., jer bi mu to veoma pomoglo u njegovom usmeravanju i putu ka menadžerskoj poziciji. To je onaj deo obuke za menadžere, koji se, kako je već rečeno, na različite načine, i sa različitim sadržajima, izvodi tokom sve tri pomenute faze dolaženja do menadžerskog mesta.

Prve dve faze u postupku dolaženja do menadžerskog mesta odnose se na obrazovanje i sticanje znanja i praktičnog iskustva kako bi se ostvarile potrebne mogućnosti za određenu menadžersku poziciju. U trećoj fazi budući menadžer treba jasno da iskaže i pokaže svoje želje, mogućnosti i sposobnosti za zauzimanje određene menadžerske pozicije i obavljanje menadžerskih poslova i da stvara povoljne situacije za dolazak na određeno menadžersko mesto.

Iako praktične situacije mogu doneti veoma različite načine i puteve kojima se obavlja ova faza, može se reći da u njoj čovek koji želi da postane menadžer, treba da obavi sledeće važne aktivnosti:

•  isticanje sopstvenih mogućnosti i sposobnosti za menadžera
•  isticanje kandidature za menadžera
•  konkurisanje na razna menadžerska mesta.

Prva grupa aktivnosti vezana je za prikazivanje svoje stručnosti i za dokazivanje svojih sposobnosti u praktičnom radu. Da bi neko postao menadžer on mora najpre da se pokaže i dokaže u obavljanju svakodnevnih zadataka i posebno u obavljanju nekih važnih poslova i zadataka koji su mu delegirani. Da bi mogao da učestvuje u važnim po firmu poslovima i zadacima on treba da se po mogućstvu prijavi za obavljanje nekih značajnih poslova i poduhvata ili za učešće u nekim specijalizovanim timovima i zadacima. Ovo se odnosi na neke nove i nepoznate zadatke ili na rešavanje po firmu nepovoljnih situacija, čije su posledice velike i za firmu izuzetno značajne.

Druga grupa aktivnosti obuhvata isticanje sopstvenih želja za menadžerskim poslom, znači neku vrstu sopstvene kandidature za zauzimanje menadžerskog mesta. Pored dokazivanja sopstvene stručnosti i sposobnosti za obavljanje menadžerskog posla, čovek mora jasno da pokaže da želi da postane menadžer i da je spreman da se uhvati u koštac sa svim izazovima koje nosi menadžerska pozicija. U tom smislu treba obaviti razgovore sa pretpostavljenima i ukazati na svoje želje i mogućnosti da se dođe na menadžersko mesto. Takođe bilo bi dobro da se čovek prijavi da eventualno zamenjuje, delimično ili potpuno, nekog menadžera, za vreme njegovog odsustva ili odmora.

Treća grupa aktivnosti obuhvata različite oblike konkurisanja na slobodna menadžerska mesta. Dok se prve dve grupe aktivnosti odnose samo na situacije unutar firme u kojoj budući menadžer radi, treća grupa aktivnosti obuhvata i interne i eksterne situacije. Pored isticanja svoje kandidature i konkurisanja na slobodna menadžerska mesta u firmi u kojoj radi, čovek treba da prati mogućnosti i u drugim firmama i da konkuriše na objavljena slobodna menadžerska mesta. Često se događa da ako se neko istakne u svom poslu, dobija pozive od drugih firmi da dođe kod njih da radi na menadžerskim poslovima.

Na ovaj način završava se i treća faza kompleksnog postupka stizanja do menadžerske pozicije. Iz prethodnog objašnjenja jasno je da pored izloženih, direktnih puteva stizanja do menadžerskog mesta, mogu postojati i razni drugi, kraći ili duži putevi, koji su uslovljeni konkretnim ljudima, firmama i situacijama. Ipak svi ovi putevi pretpostavljaju najpre sticanje određenih znanja iz odgovarajućih oblasti, zatim sticanje potrebnih praktičnih iskustava i razvoj za menadžera neophodnih sposobnosti, isticanje želje za daljim napredovanjem i usmeravanjem na menadžersku poziciju i na kraju konkurisanje i zauzimanje određenog menadžerskog mesta.

Uprkos svim željama i naporima, čak i uspešnom prolasku kroz prve dve faze i delom kroz treću, sigurno da svi aspiranti na menadžerska mesta neće stići do željenog cilja. Konkurencija je uvek velika (često je potrebna sreća ili dobra “veza”), i samo najbolji i najsposobniji pobeđuju i zauzimaju početna menadžerska mesta koja im obezbeđuju dalji razvoj menadžerske karijere. Nadamo se da će i kod nas doći pravo vreme, da se, kao što je to sada slučaj na čuvenoj Harvard poslovnoj školi, za poslediplomce na nekom našem elitnom fakultetu za menadžment i biznis, otimaju velike kompanije i da im nude značajne beneficije da posle školovanja dođu kod njih da rade kao menadžeri u njihovim firmama. To vreme mora doći kao što je menadžment, kao nauka i veština upravljanja, ušao u naše društvo snagom svoje neophodnosti, bez obzira na nepovoljan ambijent.

Profesor dr Petar Jovanović
(Tekst je preuzet iz knjige prof. dr Petra Jovanovića “Kako postati dobar projektni menadžer”)

Leave a comment